Tuesday, October 21, 2014

Raspored mandata u NS RS

Kandidati veoma pažljivo prate lične glasove, tako da su mediji već izvještavali o sastavu Narodne skupštine Republike Srpske. Naravno, prije toga treba odrediti koliko koja stranka osvaja mandata. Juče je CIK objavio i prve rezultate glasanja putem pošte. Evo kako trenutno izgleda raspored mandata po izbornim jedinicama za NS RS:



Izborna jedinica



1
2
3
4
5
6
7
8
9
komp.
total
SNSD
2
3
5
2
2
3
2
2
3
6
30
SDS
2
2
3
2
2
3
2
2
2
4
24
DNS
1
1
1

1
1
1


2
8
PDP
1
1
1


1
1

1
1
7
NDP


1


1



3
5
SP


1





1
3
5
Domovina
1



1

1


1
4

7
7
12
4
6
9
7
4
7
20
83


Očekivano, koalicija Domovina je dobila najviše glasova u odsustvu, putem pošte i iz DKP-a - ukupno 3.484, ali se raspored mandata nije promijenio. Treba im još oko 3.000 glasova, da bi mogli razmišljati o petom mandatu. Moguće je da će te glasove i dobiti prebrojavanjem preostalih glasačkih listića koji su stigli poštom, ali treba računati da još uvijek nije prebrojano oko 11% redovnih biračkih mjesta, a tu veće stranke dobijaju srazmjerno više glasova itd. itd.

Takođe, očekivao sam da bi koalicija okupljena oko HDZ-a u izbornoj jedinici 4 mogla osvojiti direktan mandat. Međutim, za sada nisu ni blizu, iako su dobili preko 1.400 glasova poštom.

Zanimljivo, kada se pogleda gornja tabela, vidi se da SDS ni u jednoj izbornoj jedinici nema više direktnih mandata od SNSD-a, pa čak i u izbornoj jedinici 6 (Bijeljina), gdje su SNSD-ovi pojedinačni kandidati doživjeli potop.

Thursday, October 16, 2014

Rezultati izbora 2014, lokalna vlast - prednost ili balast

Šta znači političkoj partiji imati lokalnu vlast u vrijeme opštih izbora? Bez obzira na mogućnost da se lokalni resursi stave u službu opštih izbora, generalno je na ovim izborima to bila omča oko vrata. Posljedica je to ekonomski loše situacije, ali isto tako i loše stranačke organizacije i slabih kadrovskih rješenja. Da ne bih govorio uprazno, evo liste opština gdje je SNSD izgubio načelnika 2012. godine, a 2014. godine pobijedio:


  1. Kozarska Dubica
  2. Gradiška
  3. Srbac
  4. Oštra Luka (uz napomenu da je 2012. godine pobijedio načelnik DNS-a)
  5. Kostajnica (Željka je izgubila malom razlikom, ostala tri nivoa je SNSD dobio)
  6. Šipovo
  7. Kneževo
  8. Petrovo (SNSD dobio sve osim NS RS)
  9. Teslić (SNSD dobio sve osim Parlamenta BiH, istina veoma mala razlika za pojedinačne funkcije)
  10. Šekovići (SNSD-ov načelnik izabran 2011. godine na prijevremenim izborima, 2012. godine izgubio na redovnim lokalnim izborima)
  11. Han Pijesak
  12. Trnovo
  13. Višegrad
  14. Rudo
  15. Čajniče
  16. Trebinje
Iz ove perspektive izgleda da je SNSD-u bilo dobro što je gubio načelnike na lokalu. Ali treba se prisjetiti i situacije iz 2012. godine kada je najčešće bila situacija "jedan protiv svih", i SNSD-ovi kandidat za načelnike su gubili od kandidata veoma širokih koalicija (koje su ponegdje uključivale i DNS i SP). Ono što su mnogi namjerno ili slučajno previdjeli tada, jeste da je SNSD kao stranka ostao jak, pa je u mnogim gore navedenim opštinama imao najviše glasova za odborničke liste (Koz. Dubica, Gradiška, Srbac, Oštra Luka, Šipovo, Kneževo, Šekovići, H. Pijesak, Trnovo, Rudo, Trebinje).

Ova priča ima i drugu stranačku stranu - opštine gdje SNSD dugo drži lokalnu vlast, a sada je izgubio: Novi Grad, Kotor Varoš, Brod, Derventa, Modriča.

Iz priče namjerno isključujem opštine koje su najteže stradale u poplavama - Šamac, Doboj, pa i Bijeljinu. U Šamcu je SNSD doživio potop, u Doboju je egal, dok u Bijeljini, čini mi se, nisu poplave presudile, nego sjajni (organizaciono) Mićo Mićić, koji je dokazivao svoju snagu.

Ovi izbori mi liče na teniski meč u kojem je SNSD jači igrač, diktira igru (osim u Bijeljini), pravi mnogo direktnih poena, ali i mnogo neiznuđenih grešaka (unforced errors), tako da je u zbiru rezultat prilično izjednačen.

Wednesday, October 15, 2014

Rezultati izbora 2014

Počelo je prebrojavanje glasova. Počela je uobičajena priča medija kako se ne zna ko je pobijedio, kako se glasovi prebrojavaju unedogled, kako sistem ne valja, kako su ovo izbori u kojima se najduže čeka na konačni rezultat itd.

Ne mislim da su ovo baš nešto specifični izbori. Na prošlim opštim izborima 2010. godine, rezultati su došli 15 dana nakon dana izbora. I sada možemo očekivati nešto slično, odnosno rezultate do kraja oktobra. Inače CIK ima zakonsku obavezu da proglasi konačne rezultate do 12. novembra.

S obzirom da kad već postoji glasanje poštom, normalno je dopustiti da dođu svi glasovi koji su poslani do 12. oktobra. Njihovo prebrojavanje kreće tek sutra. I nepotvrđeni listići se moraju provjeriti, odnosno provjeriti da li oni koji su glasali - imaju pravo na to.

Druga činjenica jeste da niko nije očekivao ovako malu razliku između Željke i Ivanića. Na preko 300.000 glasova koje su oba kandidata osvojili, razlika je u 1.000 glasova. To je stvarno mninimalno u rangu statističke greške. Bez prebrojavanja glasova poštom, niko ne može 100% utvrditi pobjednika. Pa i za Predsjednika Republike Srpske razlika je manja od očekivanog broja glasova poštom, mada je tu situacija mnogo izvjesnija.

Druga stvar koja se mistifikuje jeste određivanje broja mandata u parlamentima. Kod nas se koristi Sainte-Laguë-ov metod, a ne D'Hondt-ov metod kako se nekada pominje, mada su ova dva metoda slična. Koga interesuje, mogu objasniti:) U današnjim rezultatima CIK-a i silnim procentima koji se iščitavaju, uključujući njihove pres konferencije, propuštena je činjenica da se promijenio raspored mandata u Narodnoj skupštini Republike Srpske. DNS je izgubion jedan mandat, a Domovina dobila. Evo kako stvari stoje prema preliminarnim rezultatima CIK-a od 15.10.2014. godine:

Stranka Broj mandata
SNSD 30
SDS-PUP-SRS RS 24
DNS-NS-SRS 8
PDP 7
NDP 5
SP 5
DOMOVINA 4

Hajde da se bavim malo predviđanjima. Očekujem još glasova poštom za koaliciju Domovina, pa bi možda mogli osvojiti još jedan mandat. U tom slučaju bi ga izgubili NDP ili SNSD.

P.S. Preporučujem svima koji se bave analizom izbora post mog druga Rajkule.

Tuesday, May 20, 2014

Poplave i izborne aktivnosti

Baš na dan kada je Centralna izborna komisija BiH raspisala izbore za oktobar 2014. godine, počeo je veliki povodanj u Republici Srpskoj i Federaciji BiH. Naoštrio sam tastaturu da pišem o izborima, ali u ovom vremenu dok se spašavaju životi i imovina, nekako mi je ta tema nebitna, mala i tako daleka. Međutim, jučerašnje saopštenje CIK-a da nema pomjeranja rokova izbornih aktivnosti, bez obzira na vanrednu situaciju, potaklo me da analiziram koliko nas se zaista može uključiti u izborne aktivnosti.

Otkako su raspisani izbori 15. maja, prvi rok bitan za političke partije i nezavisne kandidate jeste registracija za izbore. Ovaj rok traje samo 15 dana (do 30.5.2014. godine) i već je proteklo 5 dana, u kojima malo ko da je razmišljao o izborima. Šta registracija podrazumijeva? Prije svega prikupljanje potpisa birača. Za izbore za Predsjedništvo BiH nema izuzetka, svi koji namjeravaju da se uključe u ovu utrku moraju prikupiti 3000 potpisa, bez obzira da li su u prethodnom mandatu imali ili nisu svog člana na toj poziciji. Za niže nivoe vlasti malo je lakše. Ako imate izabranog predstavnika koji je spreman da potpiše da je bio član vaše političke partije u trenutku kada je izabran i da je još uvijek vaš član, onda ste oslobođeni prikupljanja potpisa. Inače vam ne gine prikupljanje 3000 potpisa za PS BiH, odnosno 2000 potpisa za NS RS i predsjednika Republike Srpske.

Ne znam u kojoj su fazi političke partije u ovoj izbornoj aktivnosti, ali znam da će to biti đavolski težak zadatak. Ministar instranih poslova BiH je izjavio da je četvrtina stanovništva pogođena poplavama, dok analiza profesora Šterca sa zagrebačkog Sveučilišta kaže da je u BiH preko 1,35 miliona ljudi ugrožena. U svakom slučaju radi se o cifri između jedne četvrtine i jedne trećine svih stanovnika, samim tim i birača. Da ne spominjemo da su mnogi koji direktno nisu ugroženi, angažovani na raščišćavanju ili dostavljanju humanitarne pomoći.

U Republici Srpskoj situacija je i gora. Čak možda i polovina svih birača je ugrožena poplavama. Evo moje, prilično grube analize, odnosa broja registrovanih birača na dan 14.5.2014. godine i onih koji se mogu uključiti u izborne aktivnosti.

Izborna jedinica
Broj
birača
Opštine ugrožene poplavama
Broj birača u mogućnosti da se uključi u izborne aktivnosti
1
149.962
Prijedor, Novi Grad, Koz. Dubica, Kostajnica
≈ 100.000
2
142.916
Srbac, Laktaši, Prnjavor
≈ 100.000
3
270.639
Čelinac, Banja Luka, Kotor Varoš, Jezero
≈ 150.000
4
83.033
sve
0
5
121.668
sve
0
6
157.258
sve
0
7
114.882
sve
0
8
68.883
-
68.883
9
110.073
-
110.073
Ukupno
1.219.314

≈ 530.000 (45%)

Veći gradovi koji su djelimično poplavljeni, kao Banja Luka, Bijeljina, Zvornik, će uspjeti da relativno brzo „poližu svoje rane“ i nastave dalje, ali rokovi CIK-a neumitno teku. Velike će stranke, zahvaljujući svojoj infrastrukturi i brojnom članstvu, uspjeti da ispoštuju rokove, ali šta je sa manjim ili regionalnim strankama? Ako imaju nesreću da im je baza u najugroženijim područjima, praktično nemaju mogućnosti da se registruju za izbore.

Znam da Izborni zakon ne poznaje mogućnost pomijeranja rokova zbog vanrednih situacija, ali možda je baš ova situacija prilika da se razmisli i o toj dopuni Zakona.

Monday, May 19, 2014

Ништа људе не везује тако као заједнички преживљена несрећа

Дио одломка „Велики поводањ” из романа „На Дрини ћуприја” Иве Андрића

Жућкасти, порозни камен од кога је мост саграђен чврснуо је и збијао се од наизменичног утицаја влаге и топлоте; и вечито бијен ветром који иде у оба правца долином реке, пран кишама и сушен сунчаном жегом, тај камен је с временом убелео загаситом белином пергамента и сијао је у мраку као осветљен изнутра.

Велике и честе поплаве, које су биле тешка и стална беда за касабу, нису му могле ништа. Оне су долазиле сваке године, у пролеће и у јесен, али нису увек биле једнако опасне и судбоносне по варош поред моста. Сваке године бар по једном или два пута набуја Дрина и замути се и са великим шумом проноси кроз лукове моста одваљене плотове са њива, изваљене пањеве и мрки талог од лишћа и грања из прибрежних шума. У касаби страдају авлије, баште и магазе најближих кућа. И све се сврши на томе. Али у неправилним размацима од двадесетак до тридесетак година наилазе велике поплаве које се после памте као што се памте буне или ратови и дуго се узимају као датум од кога се рачуна време и старост грађевине и дужина људског века. („На пет-шест година прије великог поводња”, „Уз велики поводањ”.)

После тих великих поплава мало шта остане од покретног имања у оној већој половини касабе, која лежи у равници, на пешчаном језичку између Дрине и Рзава. Таква поплава баца целу касабу за неколико година унатраг. То поколење проведе остатак свога века у поправљању штета и несрећа које је оставио „велики поводањ”. Они до краја живота изазивају у међусобним разговорима страхоту јесење ноћи кад су по студеној киши и пакленом ветру, уз светлост ретких фењера извлачили робу, сваки из свога дућана, и износили је горе на Мејдан у туђе куће и магазе. Кад су сутрадан, у мутно јутро, гледали с брега доле на ту касабу, коју воле несвесно и силно као рођену крв, и посматрали мутну, запењену воду како дере улицама у висини кровова на кућама и по тим крововима са којих вода с праском одваљује даску по даску, погађали чија кућа још стоји усправно.


О славама и Божићима или у рамазанским ноћима, седи, отежали и брижни домаћини живнули би и постали разговорни чим би дошао говор на највећи и најтежи догађај њиховог живота, на „поводањ”. На одстојању од петнаестак или двадесет година у којима је опет поново течено и кућено, „поводањ” је долазио као нешто и страшно и велико, и драго и блиско; он је био присна веза између још живих али све ређих људи тога нараштаја, јер ништа људе не везује тако као заједнички и срећно преживљена несрећа. И они су се осећали чврсто везани сећањем на ту минулу невољу. Зато они тако воле те успомене на најтежи ударац који их је у животу задесио, и налазе у њима задовољства која су младима неразумљива. Њихова су сећања неисцрпна, а они су у понављању тих сећања неуморни; допуњују се у разговору и подсећају; погледају само један другом у старачке очи са склеротичном, пожутелом беоњачом и виде оно што млади не могу ни да наслуте; заносе се сопственим речима; топе своје садашње свакодневне бриге у сећању на веће које су давно и срећно прошле.

Седећи у топлим собама својих кућа, преко којих је некад прошла та поплава, они су са нарочитом насладом по стоти пут препричавали поједине дирљиве или трагичне призоре. И што је сећање било теже и мучније то је пријатност од причања била већа. Гледани кроз дувански дим или кроз чашицу меке ракије, ти су призори били често маштом и даљином измењени, увећани и дотерани, али то нико од њих није примећивао и сваки би се заклео да су управо такви били, јер су сви у том несвесном улепшавању учествовали.

Тако је увек живело још по неколико стараца који су памтили последњи „велики поводањ” о коме су увек могли да говоре међу собом, понављајући младима да нема више старих несрећа, али ни некадашњег добра и благослова...

Једна од највећих поплава уопште, која се десила у последњој години 18. века, нарочито се дуго памтила и препричавала.

У том нараштају, како су старци доцније причали, није било готово никог ко се добро сећао последње велике поплаве. Ипак су сви били тих кишних јесењих дана на опрезу, знајући „да је вода душманин”. Испразнили су магазе најближе реци, обилазили су ноћу, са фењером, по обали и ослушкивали хук воде, јер су стари људи тврдили да се по неком нарочитом зујању водене матице може познати хоће ли поплава бити једна од оних обичних, које сваке године походе касабу и наносе незнатне штете, или ће бити једна од оних, срећом ретких, које преплаве и мост и варош и однесу све што није тврдо зидано и утемељено. Идућег дана видело се да Дрина не расте и касаба је те ноћи утонула у дубок сан, јер су људи били преморени од несна и узбуђења прошле ноћи.

Тако се десило да их је вода преварила. Те ноћи је нагло и незапамћено надошао Рзав и, црвен од блата, зајазио и заптио Дрину на ушћу. Тако су се обе реке склопиле над касабом....

Thursday, May 15, 2014

Izbori su za 150 dana

Danas je Centralna izborna komisija donijela odluku o raspisivanju opštih izbora u BiH za 12. oktobar 2014. godine. Ako ni po čemu drugom, ovi će izbori biti upamćeni po tome što će prvi put biti održani u drugu nedjelju u oktobru, jer se prva nedjelja poklapa sa vjerskim praznikom - Bajramom. Političkim partijama ovo pomjeranje će dobro doći, jer za svake izbore muku muče sa kandidatima, funkcionerima, aktivistima i ostalim koji juli i avgust provode na odmoru (bez obzira šta se od njih očekuje), i u kampanju ulaze tek početkom septembra. Ovako partije dobijaju dodatnu sedmicu efektivne kampanje.


Htio bih razjasniti još neke termine. Kako CIK kaže, izborni period „podrazumijeva period od dana raspisivanja izbora do dana potvrđivanja rezultata izbora“. Što valjda znači da se period prije raspisivanja izbora naziva predizborni period? Od dana raspisivanja izbora do službenog početka izborne kampanje „zabranjeno je vođenje plaćene izborne kampanje putem elektronskih i printanih medija, ili bilo kojeg oblika plaćenog javnog oglašavanja, osim održavanja internih skupova organa i statutarnih tijela političkih subjekata“. Izborna kampanja počinje 30 dana prije izbora. Tada počinje period kada je političkim partijama omogućeno plaćeno oglašavanje. Mediji i vlasnici bilborda trljaju ruke zbog zarade, novinari se hvataju za glavu zbog ubitačno dosadnih stranačkih hronika, a birači su sluđeni kakofonijom političkih poruka.

Samo, jadna je ona partija koja počne kampanju 30 dana prije izbora. Sigurno je osuđena na propast. Za svaku iole organizovanu partiju kampanja nikada ne staje i počinje završetkom prethodnih izbora. I kako moj drug kaže, izbori se dobijaju u prvoj polovini mandata. I baš zbog toga mislim da je kod nas većina birača već odlučila za koga će glasati, bez obzira na izbore, predizborne i svake druge kampanje.

Začudim se kako ljudi koji su relativno uključeni u politiku često ne razumiju pravila po kojima se kod nas održavaju izbori. Za početak, u Republici Srpskoj ćemo imati izbore za četiri nivoa:
  • Srpski član Predsjedništva BiH
  • Poslanici u Predstavničkom domu Parlamentarne skupština BiH
  • Predsjednik i potpredsjednici Republike Srpske
  • Poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske


Prije svega, odluka „Sejdić-Finci“ nije provedena, šta znači da se iz Republike Srpske bira Srbin za člana Predsjedništva BiH, a ne kako je predlagano „član iz Republike Srpske“. Kada smo kod ovih nacionalnih odrednica, kako se određuje da li je neko Srbin, Hrvat, Bošnjak ili Ostali? Kada se kandidati prijavljuju za izborne liste, izjašnjavaju se o svojoj pripadnosti konstitutivnom narodu ili grupi ostalih. Što znači da bi neko mogao na jednim izborima bit Srbin, drugim Hrvat i tako u krug. O kredibilitetu takvog kandidata ne bih govorio...

Što se Predsjednika Republike Srpske tiče, nema nikakvih promjena - bira se kandidat iz reda svakog konstitutivnog naroda koji dobije najveći broj glasova. Između ta tri kandidata, po jedan iz svakog konstitutivnog naroda, za predsjednika se bira kandidat koji dobije najveći broj glasova, a dva kandidata koji se po broju osvojenih glasova nalaze na drugom i trećem mjestu biraju se za potpredsjednike.

Za srpskog člana Predsjedništva BiH i Predsjednika Republike Srpske, izborna jedinica je čitava Republika Srpska. Ko dobije najviše glasova - pobjednik je. S tim da Distrikt Brčko ima poseban status, pa građani Brčkog mogu da glasaju ili za izbore u Republici Srpskoj ili u Federaciji BiH, po svom opredijeljenju.

Na posljednjim lokalnim izborima Republika Srpska je imala ukupno oko milion i 200 hiljada birača. U prosjeku se oko dvije trećina birača iz Brčkog opredjeljuje za Republiku Srpsku, šta znači barem dodatnih 50 hiljada. Za ove izbore mala nepoznanica ostaje status osoba kojima je isteklo važenje ličnih dokumenata, a nisu izvadili nove. U Republici Srpskoj ima preko 30 hiljada isteklih ličnih karata koje nisu zamijenjene, a u ovoj godini ih ističe čak 240 hiljada!

Što se poslanika tiče, tu već imamo izborne jedinice, ima i nekih novina, ali o tome u slijedećem postu.

Wednesday, May 14, 2014

Uticaj interneta na političku realnost (II dio)

Istraživanja o odnosu politike i interneta su posljednjih godina hit, istražuje se sve i svašta, pa postoji veliko šarenilo rezultata. Bez pretenzije da je ovo konačna i najbolja podjela, evo tri grupe mehanizama na koje internet može uticati na politiku, a koje je Farel dao u svoj radu "The consequences of the internet for politics":


  • grupisanje,
  • snižavanje cijene kolektivnih aktivnosti, i
  • otkrivanje preferencije birača.


Što se grupisanja tiče, pođite od sebe. U koliko grupa na Fejsbuku ste uključeni? Ima li među njima političkih grupa? Ovakav vid okupljanja zbog prostornih i vremenskih barijera ranije nije bio moguć. Dodatno, danas možemo biti izloženi alternativnim idejama, koje su nam nekada ostajale van svakog domašaja.

Drugi trend uticaja interneta na politiku jeste mogućnost da se iz udobnost doma, pod velom anonimnosti, svako bavi politikom. I poznati i nepoznati politički simpatizeri uključuju se u aktivnost političke partije na internetu. Tradicionalni oblici političkog aktivizma kao što su obilazak od vrata do vrata, lijepljenje plakata, organizovanje štandova su zamijenjeni lajkovanjem i šerovanjem sadržaja na internetu. Postati politički aktivist lakše je nego ikada ranije.

I na kraju, dok je nekada bilo teško otkriti preferenciju birača, pa se ljudi nisu bez velike potrebe ni upuštali u takvu avanturu, danas se analizom prisustva u društvenim medijima lako može zaključiti naklonost birača prema određenim političkim opcijama.

Posljedice uticaja interneta na politiku

Šta dobijamo grupisanjem političkih istomišljenika putem interneta? Istraživanja dokazuju, a praksa potvrđuje, da ljudi koji diskutuju o političkim pitanjima sa drugim ljudima koji dijele njihove poglede, na kraju usvajaju ekstremnije pozicije nego što su imali na početku. Ako posmatramo situaciju u Republici Srpskoj, očigledno je da postoje portali i Fejsbuk grupe na kojima se okupljaju politički istomišljenici, sa prilično ekstremnim stavovima. Svaki pokušaj neistomišljenika da uđe u političku raspravu (ili češće pokušaj destrukcije rasprave) biva dočekan na nož. Normalan politički dijalog ne postoji, ne želi se ni površno razmotriti ispravnost teze (političkog) protivnika. Djelimična anonimnost internet alata omogućava ekstremne stavove, bez moralnih ograničenja koja još uvijek postoje u ličnoj komunikaciji.

Drugi trend snižavanja cijene ulaska u politički aktivizam, može biti opasan za tradicionalno političko organizovanje. Ako je veoma lako postati politički internet aktivista tako što ćete lajkovati i šerovati sadržaje svoje omiljene političke stranke, jednako lako je prestati sa takvim aktvnostima, ili čak preći u drugi politički tabor. Niske barijere na ulasku znače i niske barijere na izlasku, tako da će političkim strankama biti teško održati dugotrajnu lojalnost simpatizera.

Upravo zbog ovih pojava treba da se upitamo da li internet ima pozitivni uticaj na informisanost građana o politici, njihovo veće učešće u politici, ili ako baš hoćemo pitati - na povećanje stepena demokratije?