Tuesday, May 20, 2014

Poplave i izborne aktivnosti

Baš na dan kada je Centralna izborna komisija BiH raspisala izbore za oktobar 2014. godine, počeo je veliki povodanj u Republici Srpskoj i Federaciji BiH. Naoštrio sam tastaturu da pišem o izborima, ali u ovom vremenu dok se spašavaju životi i imovina, nekako mi je ta tema nebitna, mala i tako daleka. Međutim, jučerašnje saopštenje CIK-a da nema pomjeranja rokova izbornih aktivnosti, bez obzira na vanrednu situaciju, potaklo me da analiziram koliko nas se zaista može uključiti u izborne aktivnosti.

Otkako su raspisani izbori 15. maja, prvi rok bitan za političke partije i nezavisne kandidate jeste registracija za izbore. Ovaj rok traje samo 15 dana (do 30.5.2014. godine) i već je proteklo 5 dana, u kojima malo ko da je razmišljao o izborima. Šta registracija podrazumijeva? Prije svega prikupljanje potpisa birača. Za izbore za Predsjedništvo BiH nema izuzetka, svi koji namjeravaju da se uključe u ovu utrku moraju prikupiti 3000 potpisa, bez obzira da li su u prethodnom mandatu imali ili nisu svog člana na toj poziciji. Za niže nivoe vlasti malo je lakše. Ako imate izabranog predstavnika koji je spreman da potpiše da je bio član vaše političke partije u trenutku kada je izabran i da je još uvijek vaš član, onda ste oslobođeni prikupljanja potpisa. Inače vam ne gine prikupljanje 3000 potpisa za PS BiH, odnosno 2000 potpisa za NS RS i predsjednika Republike Srpske.

Ne znam u kojoj su fazi političke partije u ovoj izbornoj aktivnosti, ali znam da će to biti đavolski težak zadatak. Ministar instranih poslova BiH je izjavio da je četvrtina stanovništva pogođena poplavama, dok analiza profesora Šterca sa zagrebačkog Sveučilišta kaže da je u BiH preko 1,35 miliona ljudi ugrožena. U svakom slučaju radi se o cifri između jedne četvrtine i jedne trećine svih stanovnika, samim tim i birača. Da ne spominjemo da su mnogi koji direktno nisu ugroženi, angažovani na raščišćavanju ili dostavljanju humanitarne pomoći.

U Republici Srpskoj situacija je i gora. Čak možda i polovina svih birača je ugrožena poplavama. Evo moje, prilično grube analize, odnosa broja registrovanih birača na dan 14.5.2014. godine i onih koji se mogu uključiti u izborne aktivnosti.

Izborna jedinica
Broj
birača
Opštine ugrožene poplavama
Broj birača u mogućnosti da se uključi u izborne aktivnosti
1
149.962
Prijedor, Novi Grad, Koz. Dubica, Kostajnica
≈ 100.000
2
142.916
Srbac, Laktaši, Prnjavor
≈ 100.000
3
270.639
Čelinac, Banja Luka, Kotor Varoš, Jezero
≈ 150.000
4
83.033
sve
0
5
121.668
sve
0
6
157.258
sve
0
7
114.882
sve
0
8
68.883
-
68.883
9
110.073
-
110.073
Ukupno
1.219.314

≈ 530.000 (45%)

Veći gradovi koji su djelimično poplavljeni, kao Banja Luka, Bijeljina, Zvornik, će uspjeti da relativno brzo „poližu svoje rane“ i nastave dalje, ali rokovi CIK-a neumitno teku. Velike će stranke, zahvaljujući svojoj infrastrukturi i brojnom članstvu, uspjeti da ispoštuju rokove, ali šta je sa manjim ili regionalnim strankama? Ako imaju nesreću da im je baza u najugroženijim područjima, praktično nemaju mogućnosti da se registruju za izbore.

Znam da Izborni zakon ne poznaje mogućnost pomijeranja rokova zbog vanrednih situacija, ali možda je baš ova situacija prilika da se razmisli i o toj dopuni Zakona.

Monday, May 19, 2014

Ништа људе не везује тако као заједнички преживљена несрећа

Дио одломка „Велики поводањ” из романа „На Дрини ћуприја” Иве Андрића

Жућкасти, порозни камен од кога је мост саграђен чврснуо је и збијао се од наизменичног утицаја влаге и топлоте; и вечито бијен ветром који иде у оба правца долином реке, пран кишама и сушен сунчаном жегом, тај камен је с временом убелео загаситом белином пергамента и сијао је у мраку као осветљен изнутра.

Велике и честе поплаве, које су биле тешка и стална беда за касабу, нису му могле ништа. Оне су долазиле сваке године, у пролеће и у јесен, али нису увек биле једнако опасне и судбоносне по варош поред моста. Сваке године бар по једном или два пута набуја Дрина и замути се и са великим шумом проноси кроз лукове моста одваљене плотове са њива, изваљене пањеве и мрки талог од лишћа и грања из прибрежних шума. У касаби страдају авлије, баште и магазе најближих кућа. И све се сврши на томе. Али у неправилним размацима од двадесетак до тридесетак година наилазе велике поплаве које се после памте као што се памте буне или ратови и дуго се узимају као датум од кога се рачуна време и старост грађевине и дужина људског века. („На пет-шест година прије великог поводња”, „Уз велики поводањ”.)

После тих великих поплава мало шта остане од покретног имања у оној већој половини касабе, која лежи у равници, на пешчаном језичку између Дрине и Рзава. Таква поплава баца целу касабу за неколико година унатраг. То поколење проведе остатак свога века у поправљању штета и несрећа које је оставио „велики поводањ”. Они до краја живота изазивају у међусобним разговорима страхоту јесење ноћи кад су по студеној киши и пакленом ветру, уз светлост ретких фењера извлачили робу, сваки из свога дућана, и износили је горе на Мејдан у туђе куће и магазе. Кад су сутрадан, у мутно јутро, гледали с брега доле на ту касабу, коју воле несвесно и силно као рођену крв, и посматрали мутну, запењену воду како дере улицама у висини кровова на кућама и по тим крововима са којих вода с праском одваљује даску по даску, погађали чија кућа још стоји усправно.


О славама и Божићима или у рамазанским ноћима, седи, отежали и брижни домаћини живнули би и постали разговорни чим би дошао говор на највећи и најтежи догађај њиховог живота, на „поводањ”. На одстојању од петнаестак или двадесет година у којима је опет поново течено и кућено, „поводањ” је долазио као нешто и страшно и велико, и драго и блиско; он је био присна веза између још живих али све ређих људи тога нараштаја, јер ништа људе не везује тако као заједнички и срећно преживљена несрећа. И они су се осећали чврсто везани сећањем на ту минулу невољу. Зато они тако воле те успомене на најтежи ударац који их је у животу задесио, и налазе у њима задовољства која су младима неразумљива. Њихова су сећања неисцрпна, а они су у понављању тих сећања неуморни; допуњују се у разговору и подсећају; погледају само један другом у старачке очи са склеротичном, пожутелом беоњачом и виде оно што млади не могу ни да наслуте; заносе се сопственим речима; топе своје садашње свакодневне бриге у сећању на веће које су давно и срећно прошле.

Седећи у топлим собама својих кућа, преко којих је некад прошла та поплава, они су са нарочитом насладом по стоти пут препричавали поједине дирљиве или трагичне призоре. И што је сећање било теже и мучније то је пријатност од причања била већа. Гледани кроз дувански дим или кроз чашицу меке ракије, ти су призори били често маштом и даљином измењени, увећани и дотерани, али то нико од њих није примећивао и сваки би се заклео да су управо такви били, јер су сви у том несвесном улепшавању учествовали.

Тако је увек живело још по неколико стараца који су памтили последњи „велики поводањ” о коме су увек могли да говоре међу собом, понављајући младима да нема више старих несрећа, али ни некадашњег добра и благослова...

Једна од највећих поплава уопште, која се десила у последњој години 18. века, нарочито се дуго памтила и препричавала.

У том нараштају, како су старци доцније причали, није било готово никог ко се добро сећао последње велике поплаве. Ипак су сви били тих кишних јесењих дана на опрезу, знајући „да је вода душманин”. Испразнили су магазе најближе реци, обилазили су ноћу, са фењером, по обали и ослушкивали хук воде, јер су стари људи тврдили да се по неком нарочитом зујању водене матице може познати хоће ли поплава бити једна од оних обичних, које сваке године походе касабу и наносе незнатне штете, или ће бити једна од оних, срећом ретких, које преплаве и мост и варош и однесу све што није тврдо зидано и утемељено. Идућег дана видело се да Дрина не расте и касаба је те ноћи утонула у дубок сан, јер су људи били преморени од несна и узбуђења прошле ноћи.

Тако се десило да их је вода преварила. Те ноћи је нагло и незапамћено надошао Рзав и, црвен од блата, зајазио и заптио Дрину на ушћу. Тако су се обе реке склопиле над касабом....

Thursday, May 15, 2014

Izbori su za 150 dana

Danas je Centralna izborna komisija donijela odluku o raspisivanju opštih izbora u BiH za 12. oktobar 2014. godine. Ako ni po čemu drugom, ovi će izbori biti upamćeni po tome što će prvi put biti održani u drugu nedjelju u oktobru, jer se prva nedjelja poklapa sa vjerskim praznikom - Bajramom. Političkim partijama ovo pomjeranje će dobro doći, jer za svake izbore muku muče sa kandidatima, funkcionerima, aktivistima i ostalim koji juli i avgust provode na odmoru (bez obzira šta se od njih očekuje), i u kampanju ulaze tek početkom septembra. Ovako partije dobijaju dodatnu sedmicu efektivne kampanje.


Htio bih razjasniti još neke termine. Kako CIK kaže, izborni period „podrazumijeva period od dana raspisivanja izbora do dana potvrđivanja rezultata izbora“. Što valjda znači da se period prije raspisivanja izbora naziva predizborni period? Od dana raspisivanja izbora do službenog početka izborne kampanje „zabranjeno je vođenje plaćene izborne kampanje putem elektronskih i printanih medija, ili bilo kojeg oblika plaćenog javnog oglašavanja, osim održavanja internih skupova organa i statutarnih tijela političkih subjekata“. Izborna kampanja počinje 30 dana prije izbora. Tada počinje period kada je političkim partijama omogućeno plaćeno oglašavanje. Mediji i vlasnici bilborda trljaju ruke zbog zarade, novinari se hvataju za glavu zbog ubitačno dosadnih stranačkih hronika, a birači su sluđeni kakofonijom političkih poruka.

Samo, jadna je ona partija koja počne kampanju 30 dana prije izbora. Sigurno je osuđena na propast. Za svaku iole organizovanu partiju kampanja nikada ne staje i počinje završetkom prethodnih izbora. I kako moj drug kaže, izbori se dobijaju u prvoj polovini mandata. I baš zbog toga mislim da je kod nas većina birača već odlučila za koga će glasati, bez obzira na izbore, predizborne i svake druge kampanje.

Začudim se kako ljudi koji su relativno uključeni u politiku često ne razumiju pravila po kojima se kod nas održavaju izbori. Za početak, u Republici Srpskoj ćemo imati izbore za četiri nivoa:
  • Srpski član Predsjedništva BiH
  • Poslanici u Predstavničkom domu Parlamentarne skupština BiH
  • Predsjednik i potpredsjednici Republike Srpske
  • Poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske


Prije svega, odluka „Sejdić-Finci“ nije provedena, šta znači da se iz Republike Srpske bira Srbin za člana Predsjedništva BiH, a ne kako je predlagano „član iz Republike Srpske“. Kada smo kod ovih nacionalnih odrednica, kako se određuje da li je neko Srbin, Hrvat, Bošnjak ili Ostali? Kada se kandidati prijavljuju za izborne liste, izjašnjavaju se o svojoj pripadnosti konstitutivnom narodu ili grupi ostalih. Što znači da bi neko mogao na jednim izborima bit Srbin, drugim Hrvat i tako u krug. O kredibilitetu takvog kandidata ne bih govorio...

Što se Predsjednika Republike Srpske tiče, nema nikakvih promjena - bira se kandidat iz reda svakog konstitutivnog naroda koji dobije najveći broj glasova. Između ta tri kandidata, po jedan iz svakog konstitutivnog naroda, za predsjednika se bira kandidat koji dobije najveći broj glasova, a dva kandidata koji se po broju osvojenih glasova nalaze na drugom i trećem mjestu biraju se za potpredsjednike.

Za srpskog člana Predsjedništva BiH i Predsjednika Republike Srpske, izborna jedinica je čitava Republika Srpska. Ko dobije najviše glasova - pobjednik je. S tim da Distrikt Brčko ima poseban status, pa građani Brčkog mogu da glasaju ili za izbore u Republici Srpskoj ili u Federaciji BiH, po svom opredijeljenju.

Na posljednjim lokalnim izborima Republika Srpska je imala ukupno oko milion i 200 hiljada birača. U prosjeku se oko dvije trećina birača iz Brčkog opredjeljuje za Republiku Srpsku, šta znači barem dodatnih 50 hiljada. Za ove izbore mala nepoznanica ostaje status osoba kojima je isteklo važenje ličnih dokumenata, a nisu izvadili nove. U Republici Srpskoj ima preko 30 hiljada isteklih ličnih karata koje nisu zamijenjene, a u ovoj godini ih ističe čak 240 hiljada!

Što se poslanika tiče, tu već imamo izborne jedinice, ima i nekih novina, ali o tome u slijedećem postu.

Wednesday, May 14, 2014

Uticaj interneta na političku realnost (II dio)

Istraživanja o odnosu politike i interneta su posljednjih godina hit, istražuje se sve i svašta, pa postoji veliko šarenilo rezultata. Bez pretenzije da je ovo konačna i najbolja podjela, evo tri grupe mehanizama na koje internet može uticati na politiku, a koje je Farel dao u svoj radu "The consequences of the internet for politics":


  • grupisanje,
  • snižavanje cijene kolektivnih aktivnosti, i
  • otkrivanje preferencije birača.


Što se grupisanja tiče, pođite od sebe. U koliko grupa na Fejsbuku ste uključeni? Ima li među njima političkih grupa? Ovakav vid okupljanja zbog prostornih i vremenskih barijera ranije nije bio moguć. Dodatno, danas možemo biti izloženi alternativnim idejama, koje su nam nekada ostajale van svakog domašaja.

Drugi trend uticaja interneta na politiku jeste mogućnost da se iz udobnost doma, pod velom anonimnosti, svako bavi politikom. I poznati i nepoznati politički simpatizeri uključuju se u aktivnost političke partije na internetu. Tradicionalni oblici političkog aktivizma kao što su obilazak od vrata do vrata, lijepljenje plakata, organizovanje štandova su zamijenjeni lajkovanjem i šerovanjem sadržaja na internetu. Postati politički aktivist lakše je nego ikada ranije.

I na kraju, dok je nekada bilo teško otkriti preferenciju birača, pa se ljudi nisu bez velike potrebe ni upuštali u takvu avanturu, danas se analizom prisustva u društvenim medijima lako može zaključiti naklonost birača prema određenim političkim opcijama.

Posljedice uticaja interneta na politiku

Šta dobijamo grupisanjem političkih istomišljenika putem interneta? Istraživanja dokazuju, a praksa potvrđuje, da ljudi koji diskutuju o političkim pitanjima sa drugim ljudima koji dijele njihove poglede, na kraju usvajaju ekstremnije pozicije nego što su imali na početku. Ako posmatramo situaciju u Republici Srpskoj, očigledno je da postoje portali i Fejsbuk grupe na kojima se okupljaju politički istomišljenici, sa prilično ekstremnim stavovima. Svaki pokušaj neistomišljenika da uđe u političku raspravu (ili češće pokušaj destrukcije rasprave) biva dočekan na nož. Normalan politički dijalog ne postoji, ne želi se ni površno razmotriti ispravnost teze (političkog) protivnika. Djelimična anonimnost internet alata omogućava ekstremne stavove, bez moralnih ograničenja koja još uvijek postoje u ličnoj komunikaciji.

Drugi trend snižavanja cijene ulaska u politički aktivizam, može biti opasan za tradicionalno političko organizovanje. Ako je veoma lako postati politički internet aktivista tako što ćete lajkovati i šerovati sadržaje svoje omiljene političke stranke, jednako lako je prestati sa takvim aktvnostima, ili čak preći u drugi politički tabor. Niske barijere na ulasku znače i niske barijere na izlasku, tako da će političkim strankama biti teško održati dugotrajnu lojalnost simpatizera.

Upravo zbog ovih pojava treba da se upitamo da li internet ima pozitivni uticaj na informisanost građana o politici, njihovo veće učešće u politici, ili ako baš hoćemo pitati - na povećanje stepena demokratije?

Monday, April 28, 2014

Uticaj interneta na političku realnost

Nedavno je u časopisu Argumenti objavljen moj članak "Uticaj interneta na političku realnost". Kompletan tekst možete pogledati ovdje, a u nekoliko postova pokušaću da na lakši način prenesem osnovne ideje članka.

U prethodnom postu "Političke kampanje i internet" govorio sam o zanimljivoj vremenskoj podudarnosti višestranačke demokratije u Republici Srpskoj i BiH sa razvojem interneta, a nastavku jedan kritički osvrt o uticaju interneta na politiku.

Lako je upasti u zamku posmatranja interneta kao svemogućeg sredstva za rješavanje problema u svim oblastima, pa tako i u politici. U vrijeme ekspanzije interneta vladao je entuzijazam da će upotreba interneta u politici predstavljati lijek za sve nedostatke angažovanja građana u političkom životu. Sjetite se samo optimističkih prognoza da će građani vrlo lako postavljati pitanja političarima, da će političari u realnom vremenu dobijati informacije šta je građanima potrebno, o neslućenim mogućnostima veb 2.0 alata itd. Međutim, da li su se korišćenjem interneta politički odnosi baš toliko popravili - i za birače i za političare? Sve više se pojavljuju skeptici koji tvrde da internet nije ništa popravio u političkom životu. Uticaj interneta na politiku je velik i biće veći, ali ne nužno i pozitivan.

I u analizama se odnosu interneta i politike pristupa prilično uopšteno. Prije svega, teško je internet posmatrati kao jedinstveni fenomen. Ispravnije bi bilo opšta pitanja, kao na primjer pitanje o posljedicama korišćenja interneta u politici, razbiti u specifična pitanja kao što su uticaj na informisanost o politici, uticaj na političko učešće građana, ili izloženost različitim političkim opcijama itd.

Konzumiranje informacija

Pojmovi „ideja“ i „izgled“ su istorijski nastali iz istog starogrčkog korijena „ejdos“ (eidos). U početku je „ejdos“ označavao samo vanjski izgled predmeta, oblik, a tek kasnije, vjerovatno pod Platonovim uticajem, počinje da označava i umnu sliku oslobođenu od fizičkog tijela - „ideju“. Tako je nastalo filozofsko učenje – „idealizam“ i odgovarajuće političko učenje o vlasti ideja - „ideokratija“. U moderno doba televizija je doprinijela da se „ejdos“ vrati u prvobitno i bukvalno značenje - izgled, očigledne i lako razumljive slike. Informacija je pojednostavljena, prelazi se sa vlasti ideja na vlast slika. Sa razvojem interneta, trend se nastavlja, pa i radikalizuje.
Platon

Čovječanstvo ima ogromnu količinu tehnoloških i kreativnih mogućnosti, i do sada neviđen pristup informacijama, pa se stvara utisak neuporedive i ničim sputane slobode. Kako ovo utiče na konzumenta političkih informacija? Oni koji su ranije imali vrlo malo interesa za politiku, ipak su bili djelimično izloženi određenim političkim informacijama (npr. slušajući kratke vijesti u iščekivanju vremenske prognoze). Danas mogu potpuno izbjeći političke informacije koristeći specijalizovane TV kanale. Oni koji su zainteresovani za politiku, nasuprot, mogu da konzumiraju mnogo veće, praktično neograničene, količine informacija. Međutim, informacija je danas pojednostavljena, bitan je izgled, a ne ideje. Time odluka birača, umjesto lakša, danas možda postaje teža nego nekada.


Saturday, March 29, 2014

Političke kampanje i internet

Posljednjih godina jako je moderno govoriti o korišćenju interneta ili društvenih mreža u kampanjama. (Istina, mislim da je veći razlog što svi žele biti „in“, a ne imati koristi u kampanji.) Želim da kažem ponešto o razvoju internet alata i političkih kampanja u BiH, jer praktično oni su vršnjaci.

Internet, kakvog ga danas poznajemo, nije davnašnji izum. Prije 25 godina, u laboratorijama CERN-a u Švajcarskoj, Time Berners-Li predstavio je svoj rad o svjetskoj mreži (WWW - World Wide Web). Nisu ljudi širom svijeta odmah shvatili kakve promjene će ova ideja donijeti svijetu u bliskoj budućnosti. Bilo je osporavanja i nepovjerenja. Godinu dana kasnije, Berners-Li je pustio u rad prvi veb server i veb klijent, te napravio prvu veb stranicu, koja je i danas aktivna.

NeXT računar na kome je pokrenut prvi veb server

Iste te 1990. godine, dešavaju se i prvi višestranački izbori u Bosni i Hercegovini, pokazaće se kao uvod u veliku tragediju. Dok se internet razvijao, u BiH smo nazadovali. 1996. godine Internet je već uzeo maha, Majkrosoft je izbacio svoj prvi veb pretraživač, Internet Eksplorer (čiju 11-tu verziju koristimo i danas), dok se u BiH održavaju prvi postdejtonski izbori u novoj političkoj realnosti.

Internet Explorer 1.0 logo

Naravno, na tim prvim poslijeratnim izborima internet nije igrao nikakvu ulogu. Istina, postojala je konekcija na internet i u Republici Srpskoj uspostavljena 6. maja 1995. godine preko Univerzitetskog računskog centra u Banjaluci, ali rezervisana uglavnom za akademske krugove. Nije internet igrao ulogu ni u kampanjama na zapadu, jer Lari Pejdž i Sergej Brin  su se tek upoznali, a Mark Cukenberg je imao samo 12 godina.

Mandati u Parlamentarnoj skupštini BiH na izborima 1996. godine


Ako preskočimo djetinjstvo i adolescenciju izbora u Republici Srpskoj i BiH, evo nas u 2014. godini, kada se održavaju četrnaesti po izbori redu - što opšti, što lokalni, što prijevremeni. Danas u Bosni i Hercegovini preko 65% posto stanovnika koristi internet, Fejsbuk profil ima preko 1,4 miliona korisnika, a poslije televizije, internet je drugi najvažniji izvor političkih informacija.  Znači - ko igra na šatore i zanemari internet, završiće karijeru sa par odbornika u minijaturnim opštinama. Hm, da li je baš tako?

Wednesday, August 28, 2013

Imam san

Tačno prije 50 godina, pola vijeka, 28. avgusta 1963. godine, Martin Luter King je održao svoj čuveni govor, poznat pod frazom: „Imam san“ (I have a dream). Održan pred 250.000 ljudi, sa stepenica Linkolnovog spomenika u Vašingtonu, predstavlja prekretnicu u američkoj borbi za ljudska prava.


U ovom postu neću se osvrtati na nesumnjivu istorijsku važnost ovog govora u borbi za ljudska prava u svijetu, već na sâm govor, koji se smatra remek djelom govorništva. Govori Martina Lutera Kinga predstavljaju klasike retorike zbog moći koje je imao da svojim govorima opije mase.

Govorništvo, odnosno vještina javnog govora jeste jedna od najvažnijih osobina koju dobar političar može da ima. I dok neki mogu smatrati da je govorništvo urođen talenat, Rimljani su govorili: „Pjesnik se rađa, a govornik postaje.“ (Poeta nascitur, orator fit)

I zaista, postoje pravila kojih se treba držati, što će u kombinaciji sa dovoljno vježbe kao rezultat dati sasvim solidan govor. Možda to neće biti kombinacija pjesme, govora i propovijedi Martina Lutera Kinga koja opčinjava publiku, ali upotrebljiv govor sasvim sigurno hoće.

Želim da sa čitaocima podijelim neke savjete za bolji javni govor, bilo da se radio o nastupu političara na centralnoj tribini pred nekoliko hiljada birača, seminaru na kome ste predavač ili odbrani diplomskog rada.
Javni govor je satkan od verbalne i neverbalne komunikacije, koje jedna drugu nadopunjavaju. Postoji mit da govor čini 55% stav govornika, 38% tonalitet i samo 7% sadržaj govora, ali to spada u mitove koji se prenose bez provjere. Činjenica je ipak da mnogi npr. profesori imaju ubitačno dosadne govore, iako je sam sadržaj interesantan, ali isto tako ni najbolji stav ne može pomoći ako govorite totalne gluposti. Jednostavno, treba voditi računa i o sadržaju govora i načinu prenošenja tog sadržaja.

Svrha govora

Svaki govor ima za cilj da izazove neku promjenu u ponašanju publike na kraju govora. Ta promjena može biti različita - možda samo želite da informišete publiku o nečemu (npr. aktuelna politička situacija, stavovi stranke i sl.), možda želite da ih motivišete (da se uključe u stranačke aktivnosti) ili hoćete da nakon vašeg govora dobiju želju da odmah potrče na biračko mjesto i glasaju za vas.

Publika

Koji tip ljudi je dominantan u publici? Da li se radi o mladima ili starima; profesorima ili poljoprivrednicima; ženama ili muškarcima? Kakve su potrebe i očekivanja publike? Koliko predznanja imaju o temi o kojoj ćete govoriti?

Bitno je da se na vrijeme (dok pripremate govor) odgovori na ova pitanja, da se ne bi desio, sada već klasik naših kampanja, govor o uvođenju tramvaja, održan na selu, ispod vinove loze.

Oblačenje

Politika je konzervativno zanimanje, pa u skladu s tim, političari treba da se konzervativno i oblače. Naravno da je glupo ići u odijelu i sa kravatom na postavljanje kamena temeljca ili obilazak farme goveda, ali je još gore držati govor u šorcu, potkošulji i papučama. Procijenite u kakvoj atmosferi ćete govoriti, kako će publika biti obučena, pa onda obucite za jedan stepen ozbiljniju odjeću. Ako je publika u šorcevima, vi možete doći sportskim pantalonama i košulji kratkih rukava; ako je publika obučena sportski elegantno - vi biste već trebali biti u odijelu.

Odjeća prenosi i poruku Ako košulja viri iz pantalona ili su dva-tri gornja dugmeta raskopčana - ko će povjerovati da ćete pedantno obavljati svoje dužnosti. Zavrnuti rukavi na košulji (čest znak kod političara) znače da ste zasukali rukave i spremni ste da prionete na posao.

Struktura

Govor ima relativno jednostavnu strukturu:
  • uvod - recite publici o čemu ćete govoriti
  • glavni dio - recite publici svoju poruku
  • završetak - recite publici o čemu ste govorili

Odmah vidite da je na sceni ponavljanje. Sâm Martin Luter King je u svom govoru frazu „Imam san“ ponovio 8 puta. Publika će zapamtiti ono što se ponavlja. Postoje još neke „cake“ - publika pamti ono što je na početku i kraju, i nešto neobično.

Dobro je povezati se sa publikom, tako što ćete na početku ispričati neki vic (samo ako znate da pričate viceve) koji se uklapa u govor i situaciju. Ili: „Dolazeći ovamo, prošao sam putem kroz vaše selo i vidio koliko rupa na ima i kako je slabo održavan...“  Nije čudo što danas većina TV reportaža počinje pričom o čovjeku („Marko Marković već 20 godina vodi borbu sa opakom bolešću...“) da bi se onda prešlo na temu (npr. nabavka lijekova), jer se tako priči daje ljudski oblik.

Ako ste političar - morate davati vrijednosne sudove. Ne možete biti na distanci i uopšteno govoriti o problemima. Morate čvrsto zauzeti stav, jer će vas jedino tako ljudi zapamtiti.

Morate pripremiti efektnu rečenicu kojom ćete završiti govor. Problem nastaje kada ne znate kako završiti govor, i on se nastavlja u nedogled, a publika počinje da zijeva.

Glas

Sporije je bolje. Smanjite „broj obrtaja“ i govorite sporije u odnosu na normalnu konvezaciju. Dublji glas je bolji, pokušajte da govorite „iz dubine duše“ - iz stomaka, a ne iz grla jer ćete stvoriti piskutav, neugodan ton. Ne bojte se pauze - i ona ima svoje značenje. Izbjegavajte poštapalice („znači, naprosto,...“) i neartikulisane glasove („uhhh, mmmm, aaaa,....“). Ne smijete biti tihi, i publika iz posljednjih redova mora da vas čuje.

Jezik

Govorite razumljivo, jednostavnim jezikom. I najkomplikovaniji (politički) govor mora biti razumljiv mlađem tinejdžeru i babi sa četiri razreda osnovne škole. Izbjegavajte strane, stručne riječi, skraćenice („transparentnost, fizibiliti studija, SSP,...“). Govorite u kraćim rečenicama. Brojite. „Postoje TRI načina da ...“ ili „Reći ću vam DVIJE greške koje ...“.

---

Iako mi je već dosadno ponavljati - za dobar govor potrebna je dobra priprema i vježba. Nakon govora, ako imate snage, pogledajte na snimku kako ste izgledali i zvučali. Onda ispravljajte ono što ne valja. Jer vježba stvara majstora.